smrt ovoga bloga se približila...
Dragi moji povremeni i česti čitatelji. možete me naći na nekoj novoj adresi... ovaj mi je postao prenaporan, pomalo dosadan. smatrajte ovo zadnjim postom koji ćete naći na ovoj adresi, jer ne želim pisati samo jer mi je to dužnost, tj. obveza.
Balkangirl
ovaj put iz jednog drugog vip kafea
za početak, jedna novost, dobit ću net doma!!!!!!!!!!!!! 
nemate pojma kako san sritna. jebote do sad san bila lišena interneta, al evo. uskoro dolazi mojih pet minuta. iman još 10 min. za napisat post, tako da moran malo požurit.
dani u školi su stvarno skroz ok. luda je ekipa- nas tri iz prvog razreda i pola drugog razreda. ma stvarno san time prezadovoljna. a naravno, dio ekipe čini i onaj xy. 
moglo bi se čak reć da bi uskoro moglo i bit nečega, al još je ipak prerano. puffaaaa
sljedeći vikend ću dva dana za redon lumpovati, prvo u petak jedan lik iz razreda pravi party, on živi sam sa sestron u stanu od 100 kvadrata. a ma zakon. i čak ću moći prispavati! 
zatim, u subotu drugi party, jedna ženska iz ex oš slavi rođendan. bit će tematski party- lude 70ete. i moran još mater nagovorit da me pusti da prispavan kod prije. jer bude li se pilo ili ne daj bože pušilo (), ne mogu takva doma.
eto toliko od mene. 
i sorite šta ne mogu komentisat, jednostavno nisan u mogućnosti. nadoknadit ću uskoro...
pufffa i jojin vas 
iz vip internet caffea
evo me u vip kafeu na cvjetnome ,
ja i prijateljica sidimo i još nešto razgovaramo 
. meni je jako ža jer su postovi jaaaako rijetki, al jbg.
net još uvik doma neman, al eto... šmrc, šmrc.
kao šta san i rekla, upisala san PUG, privatnu umjetničku gimnaziju. mislila san da će ekipa biti alternativci, punkeri, ostali takvi, kad ono- šminka. lacoste. gucci. 
ne valja imat predrasude, al šta ću. agrrrr.... 
brzo san se sprijateljila sa svitom iz razreda, na kraju san skužila da su svi skoro ok ( a ja da bi se ulizala profesorima u dupe odmah na početku stalno dižen ruku i pametujen)
u razredu su samo dva super lika, a ovi drugi. bljljljljljljljlj. glavu su manji od mene. neozbiljni su i razmišljaju na nivou prvog razreda oš. drugi likovi iz škole su ugl. dosta zgodni i slatki, pisala bi o nekom, al ta će osoba vjerojatno saznat za moj blog, a još je prerano za išta... ugl, lik je baš sladak i super . šaljem mu pufffuuu.
i da, kupila san VANSICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!!!!!
na crno- bile kockice su, model tipa starki, a ma jako ih jojin. to san maloprije uletila u dućan i uzela ih. mater će popizdit kad ih vidi. nisu baš njen stil. stavila bi vam sliku, al ne smin to u net kafeu, pa tako... jednom kad buden imala vrimena...
eto toliko. po cile san dane vanka, sa starin društvom, doma neman šta raditi. još se nije počelo pošteno učiti...
dobre san volje u zadnje vrime ( hard to believe, but...).
pufffaaaaa i lolim vas sve.
i zadovoljna san šta iman stalne čitaće, fala na tome ( pisala bi i da niko ne čita, ali ipak je ovako lipše).
dubokoumna tema, smisao života (trenuci filozofije)
ovo sigurno neće biti originalno, jer me post moje prijateljice potaknuo da pišem o smislu našeg postojanja. sorry kate ako mi zamjeraš... al jednostavno sam skužila koliko je ova tema zanimljiva, a ti si se sitila prije mene pisati o tome.
i odma da na početku napomenem, neću kenjati o biblijskom smislu našega života. bullshit.
znam se nekada probuditi iz nekog čudnog sna, u biti mislin da je to neka fobija koja se dešava u mojoj podsvijesti.
sanjala san da cili život živin radeći ko konj od osan ujutro do osan navečer, s tim da san dobro zarađivala, ali nisan imala vrimena ni za prijatelje, ni za stvaranje obitelji ( a u tom snu san sanjala da sanjam kako iman muža i dicu), pa tako da ni novce na koga nisan imala trošiti. ja san cili život samo letila za lovom i živila bez igdi ikoga. na kraju, u mom šestom desetljeću san otišla u penziju. tada san dane provodila ponovo sama, jer za društvo nisan bila dovoljno socijalizirana, a niti san imala takve navike da se družin i da iden na kavice sa prijateljicama, a tako san jako tila imati nekoga svoga kome mogu reći kakvi me problemi muće cili život. tako san tužna bila... živila san još nekih tridesetak godina skoro, a iz kuće san rijetko izlazila. tek toliko da kupin hranu za sebe i moje mačke koje su živile sa mnom u mojem ogromnom stanu u elitnom kvartu. rijetko san pričala jer nisan baš imala s kim pričati, tek sa prodavačicom u dućanu ili sa inkasatorom koji naplaćuje tv pretplatu. umrla san sama, dok sam gledala neku glupu meksičku seriju, sa suzama u očima. zadnje su mi misli bile te kako li san jadno provela sav svoj život, bez igdi ikoga. bez muža da mu se žalin kako me leđa bole, bez prijateljica da im kažem kakvu san bundu kupila, bez svoje dice da in kažen koliko ih volin... našli su me sasvim slučajno, 10ak min. prije nego šta san umrla san zvala kineski restoran i naručila ručak, a kroz šalu san dodala da ako im nitko ne otvori vrata da provale u stan jer san umrla u međuvremenu. i eto, tako me našao dostavljač. ko zna koliko bi bila trunila u svom stanu da me dostavljač nije našao...
ovaj san je u biti dosta nelogičan, neman pojma zašto se jednostavno nisan ubila kad mi je bilo tako dosadno... valjda sam se nadala da će mi neko jednog dana pokucati na vrata i moliti me da mu buden prijateljica. ali, shvatih, takve se stvari nigdi ne događaju. ni u snu. ako se iko pita kako sam san ovako dobro zapamtila, onda je odg. na to pitanje da san čim san se probudila ispisivala stranice svoga dnevnika ovim snom. čudo je da san zapamtila sve one detalje, ali... stvarno mi je drago jer san pisala u dn
ne znam koji je smisao svega ovoga.
nitko od mene na ovome svijetu ne bi bio sretniji da postoje prava objašnjenja na ova pitanja. toliko bih toga voljela znati, a na ovakva pitanja nitko ne nudi odgovore.
zašto ljudi traže lijekove za bolesti kad ćemo jednog dana ionako svi morati otići?
zašto bi svi voljeli jako dugo živjeti,a iz dana u dan se dosađujemo?
jesmo li se mi ikome obvezali da ćemo imati potomstvo?
zašto nam je urođen taj instikt?
koji je smisao praviti dicu kad ljudi nemaju ni za kruh?
ne znam, a virujte, volila bi znati, ima li smisla živiti cili život skroz individualno, boemski. dosadi li i to? požele li i boemi biti članovi društva? osjećaju li se oni usamljeno? priklanjaju li se i oni na kraju krajeva krdu onih koji svoje stavove slažu onako kako se drugima sviđa?
ima li zapravo smisla živjeti ako nam je život dosadan, ne bi li bilo poštenije da žive duže oni koji stvarno imaju volju za životom?
ima li smisla voljeti istu osobu cijeli život?
ima li život u braku smisla?
ima li smisla imati djecu?
ima li smisla živiti po pravilima koje društvo nalaže?
ima li smisla raditi po cijele dane?
ima li smisla odricati se npr. obiteljskog života zbog velike svote novca?
ima li smisla štediti?
ima li smisla truditi se?
ima li smisla biti bogat?
ima li smisla zdrav život?
ima li smisla imati puno prijatelja?
ima li smisla vjerovati u Boga?
ima li smisla ići u Crkvu?
ima li smisla moliti se Bogu?
ima li smisla pomagati?
IMA LI SMISLA TRAŽITI SVOJE MJESTO POD SUNCEM???
ima li smisla plakati kad smo tužni?
ima li smisla osjećati?
ima li smisla svađati se?
ima li smisla boriti se za sebe?
IMA LI SMISLA VOLJETI (ionako priče onih koji jako nekoga vole završavaju tužno)?
ima li smisla tražiti smisao?
i sad, dragi moji, znate li što je smisao?
postoji li definicija za smisao?
helou ljudevi
nisan nestala, nisu me oteli, nisan se ubila, nisan se utopila, nisan se ugušila, nisan u nikakvom popravnom domu. još uvik postojim.
previše se stvari dogodilo u ovih tjedan, dva otkad nisan napisala jedan pošteni post. iden provati samo ukratko opisati proteklih desetak dana. i nemojte se žaliti na dužinu posta jer ovaj post je najsažetiji prikaz od prošlog posta. 
svaku večer izlazin i zajebavan se. ostajen vanka ČAK do ure,dvi. i svašta se izdešavalo.
1) nazovimo to ljubavni život.
onaj xy konobar koji se bija kao zapalija za mene je sad sa mojon prijateljicon. on je reka da san ja samo umislila da se on zapalija za mene, a lik je ludija za mnom. molija me da izađen s njin vanka, slučajno me vata za guzicu, častija me, pita jel me triba vozit doma nakon posla, i tako dalje. to je meni najočitiji primjer kako muška osoba svoj poraz (neuspjeh) opravdava tako da ka pravi kavalir optuži žensku ( u ovom slučaju mene) za krivca. al eto. ja nisan tila bit sa njin, a mojoj je priji triba momak, i tako se oni upoznali. prvi dan s njima nisan pričala, jer je on njoj reka samo da bi joj skinija grižnju savijest da se on nikad nije ni zanima za mene, pa san ja ispala ko najveća umišljena krava. al nema veze- ionako su svi muški svinje ( osim mog prijatelja koji me još nije ima priliku razočarati ili je jednostavno takva osoba. pozzzz dennisu (njegova je slika skroz doli negdi na samom početku bloga)).
prijatelj od xy konobara koji je također konobar ( a je me idu ti zaposleni muški, hahahah), nazvat ću ga xxy se zanima za mene. lik je skroz ok, ništa mu ne fali, al ne da mi se biti s njin. valjda san taman u nekoj fazi u kojoj želin biti rasterećena ikakvih suvišnih odgovornosti. eto ta faking faza se dogaža po liti. kad je svaki sa svakin. al jebiga. valjda će biti još prilika za mene i moj dugi petnaestogodišnji životni staž.
nikad mi navečer nije dosadno jer ugl. svako malo upoznajen neku ekipu.
zna se stvarno nać baza likova i ima ih pun kufer iz zegea, ali evo da ponovin, nije mi do veze. samo se zna desit da zalomin ( zabrijem, kužiš ne???) tu i tamo s kime, al sve je to ništa. tek toliko da bar malo iskoristim lito.
2) posao ( ČUDNO
, ali mi je stvarno dopizdilo od svega vezano uz parking, uz kartice, uz plažu na kojoj radin. bljljljljljljljljljljljljljlljllljljljljljljljljlljlljljlj 
).radin tek toliko da bi mogla reć šefu da radin. zaradin oko trista kuna i to mi je dovoljno. od toga mojih sto. niti mi novci više nisu poticaj da čamin na parkingu.
3) zabava ( FUN, HOBBY, etc...)
iako mi u ovu treću opciju spadaju večernji izlasci, kavice, upoznavanja, iman i novi hobby. ronim sa bocama do 15 m dubine, šta nije baš bogzna šta duboko, ali iden malo po maaaaaaaaaaaaalo. trenutno se zovem- R1, ronioc s jednom zvjezdicon. baš je lipo kad si doli negdi s bocama, promatraš spužve, alge, pa ponekad i koralje. lipoooo jeeeeee.... ja san ugl. najmlađa, ugl. fosili rone, ali eto, ne smeta mi- ionako pod moren svak ide svoj put. a ponekad se zna naći i koji ok lik.
4) pod 4) nema naslova jer mi nikakav pametan naslov nije pa na pamet.
tu san tila samo reći da nakon osan godina jedva čekan da škola počne. nova ekipa i to... samo se nadan da razred neće biti pun umišljenih snobova.
u subotu iden u zege i ne mogu dočekaaaaaat!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
sve je to lipo, sunce, more, zajebancija, ali evo kraj lita i nigdi žive duše. kad dođen u zg nadan se da će postevi biti malo češći. u biti, ne da se nadan nego SVAKAKO ĆE POSTEVI BITI ČEŠĆI. toliko od mene.
i, btw, javija mi se ex- bojfrend, pita me oćemo se naći kad dođen. ugodno me iznenadija. i rekla san mu da ćemo se viditi. još jednom ponavljan, samo mi je do prijateljstva s njim stalo.
29.08.2006. u 16:36 | 7 Komentara | Print | # | ^
aloha ljudi, evo novi post....
Znan da mi skoro svaki post ovako počinje, ali evo napokon novi post. Napokon. Dane provodin na poslu, ima puno, puno, puno posla, tako da san tamo od 9 ujutro do ure popodne, tad iden doma i spavan do 3 i 58, pa me dida vozi na posa i od 4 do 7 san na poslu. Čigrađa je stvarno super uvala, ima jedan restoran, u sklopu kojega je i kafić, ali taj je za malo starije ljude, tj. za one koji više vole klasičnija mista za okupljanja... taj mi baš nije nešto. I ima jedan onako skroz ludi i otkačeni (naravno da ja iden tamo). Taj se zove Lantana staff bar. Tamo je ekipa stvarno supeeeeeeeeeeeeeer, ja san tamo njihova mala miljenica ( iako vi imaju do nekih 25 godina). Mi se stalno zajebavamo, a jedan konobar me stalno časti svime i svačim ( iz neformalnih izvora doznajem da se zapalija lik za mene, al nije mi baš nešto). taj isti konobar me danas odveza do doma, nakon posla, jer njemu danas smjena počinje na uru, a završava u devet večeras, a on je na posa doša desetak minuta ranije,pa me kje stiga ići odvesti. i tako ja u lantane provodin svoje radno vrime iako bi tribala sidit pod maslinom i česima naplaćivati parking.
Jučer san domagoju (mom ex-bojfrendu) poslala poruku, di je, kako je, šta ima, i tako... rekla sam mu ponovo da mi je stvarno stalo do njega, da ga ne želin izgubit... i nisan mu lagala... želin da ostanemo prijatelji jer samo to možemo i biti, jer jednostavno nismo za vezu... on je prekrasna osoba, stvarno je... ali jednostavno nije nam misto u istoj vezi i ta me činjenica pomalo raztužuje. Neznan zašto, al eto... i sad me još neka tuga uvati dok slušan J. Blunta- Good by my lover.
neznan.... istodobno san i tako sritna jer je ta veza završila i tužna jer neznan oćemo li moći biti prijatelji... meni je previše stalo do njega ka prijatelja, a njemu je stalo do mene ka do njegove cure... i to je sjebano.... jer ja ga volin i još mi uvijek nekako fali... ne znan jel ovo neko dramatiziranje, ali stvarno san morala istresti osjećaje svoje negdi... stvarno jesan... a bili smo skupa samo misec ipo, a ja iman osjećaj ko da smo bili godinama zajedno... ok- sad gasim Blunta.
Danas san napisala jednu pismu, potaknuta neznam čime, jednostavno me puklo i ja san je napisala. Možda san ovu pismu napisala dok san podsvjesno mislila na domagoja. Ali nije mi svejedno jasno. Možda moja podsvijest govori da san bila sama... neman pojma... pročitajte i shvatite kako oćete.
I loved him.
Tell him
I was alone.
In dark room.
I cryed
But he wasn't there.
Time was so long.
don't tell me:
I love you.
that's not true.
Where you was
When I needed you?
Why you tell
That you love me?
Why you like
When I am lonely?
Why you like
When I am sad?
Why you think
I am stupid?
You can't tell me
That you love me
And laught when
I walk around
Alone.
Alone.
Tell me the true.
You don't need me.
I can die alone.
I can.
And I love you.
So much.
toliko od mene. pozzzz i sve vas puno volin koji čitate moj blog- malo nas je, al nas ima...... puffaaaaaaaaaaaa
pomozimo Viktoru!!!
potaknuta člankom na naslovnici blog. hr sam morala nešto i ja reći.
znam da zvuči već dosta otrcano, ali postoji li išta vrednije od zdravlja? zašto se ne bi odrekli jedne kave i pomogli jednom dječaku koji treba pomoć!? pa u pitanju je samo 10ak kn koje možete odvojiti zadovoljni sami sobom i svojim velikim djelom. budite plemeniti. budite suosječajni. uplatite koju kunu kako bismo pomogli Viktoru, čiji život ovisi o našoj plemenitosti.
PRITISNI OVDJE (kako bi otvorio/la blog u kojem piše više o tome)
ponosim se svima vama koji ste se odlučili pristupiti toj akciji.
nAPoKon noVi poSt ( GIboNni, POsAo, FuN
Već san bila napisala jedan post o gibonniju, i poslu, al san slučajno pritisla na pogledaj blog, a nisan objavila, grrrrr.....
GIBONNI (KONCERT)
Koncert je triba početi u 10 sati (naravno da ne ujutro). Ulaznica je bila tih fucking 80 kn, al dobro, aj neka (jel ok da babu opet pitan 80 kn jer ima neki party???šalin se, znan da bi me baba potegla metlon jer je škrta ko k**ac, pa ništa onda od tog tuluma). Došla san na čigrađu u 10 ipo, i već san imala grižnju savijest jer san kasnila (iako ja uvik, uvik, uvik, uvik, uvik, kasnim!!!). i onda san čula onako usput, da koncert počinje tek u 11 ipo. I popizdla san. Prvo san napravila đir svuda uokolo, već mi je bilo dosadilo, jer samo smo ja i jedna moja prija išle, a naravno, svi pametniji su došli kasnije. I tako je koncert otvorija neki mladi splitski band koji radi rock, i rade na dobrim poznatim imanje poznatim stvarima, pa možda čak pomalo i na alternativi, šta ih jedino spašava s obzirom da su raztirali dosta ljudi (ali samo do početka gibonnija). I gibonni je nastupija tek u ponoć, al pošto je on ka neka faca, onda je valjda ok da kasni i da ljude (i ja se smatram ljudom) smatra i pravi budalama. Počea je u ponoć, i bilo je stvarno dosta dosta onih pravih fanova koji znaju sve pisme od riči do riči. No međutim, ja nisan među tima, pa nisan znala riči prvih 6,7 pisama ovog novog albuma, unca kurca (pardon, unca fibre). Bila san u prvim redovima i bilo je baš okej, ali tek kad su počele one pisme tipa zlatne godine i dr. poznate onda san bila skroz u svom elementu. Slike koncerta i đibe očekujte uskoro, za nekih 10ak dana. I pivala san i plesala i skakala i bila među pijanim debilima, koji su padali po onima koji slušaju i pivaju tekstove, al aj neka. Nema veze. I bila san tamo do 2 ure, tj. do tad je gibo piva i onda je sav umoran otiša ća (to mi je ja mislin drugi koncert u tom danu jer se taman friško vratija iz zagreba) , pa se ponovo vratija onaj stari band koji je rastira čak i one koji vole alternativu i amaterske bandove. Kupila san nakon toga hamburger i išla san prema doma. Bilo je već tri ipo kada san išla prema doma, ali mi se još nije spavalo pa smo se ja i moja prija šetale po hramini (to je centar murtera), bile smo same samcate- ma ko da san upala u neki horor film, ali bilo je baš lipo. I zapitah se tu večer zašto nema niti talijana niti ikakve druge duše....
U četiri i 15 san otprilike ošla doma i tamo zaspala zimskim snom.
POSAO
Čula san knoking on the heavens door, inače to je zvuk na mobu kad me neko zove. Zva me je šef. Reka je da za 10 min. dolazi po me i da se spremin. A bilo je tek 8 i 45. baš san se lipo naspavala s obziron da prvi dan na poslu triban ostavit dobar dojam. Fuck......
I provela san tamo vrime do podne, pa san došla doma mrtva umorna, zaspala dvi ure, i vratila se na posa. Tako je bilo i jučer i danas, ali danas san dobila plaću za ta prva tri dana- konkretnije, oko 400 kn + nekih 50ak kn bakšiša (niko od mojih ne zna da san dobila plaću, bolje je tako... inače večeras ne bi dobila novaca za izać vanka).
FUN
Preksinoć smo ja i moja friendica upoznale tri lika dok smo bile u fast foodu. Svi su zajebanti, imaju 18,19 i 20 godina. Naravno, ja san rekla da iman 16 jer da san rekla da ću tek uskoro 15... ne bi bilo dobro.
Evo kratki opisi:
Nikola- teški fenser, malo je povučeniji, al skroz je ok
Rene ( a nije zelveger,haha, a niti bitorajac)- to je živi zajebant, njega triba pustit da priča koliko može, s tim da on ne prestaje izvaljivat baze. Mene tako strašno podsjeća na đim kerija (onaj iz filma mask). Stalno taj lik nešto izvodi.
Nevio- to je teški intelektualac, štreber, ali je prekomičan!!!! Neodoljivo me podsjeća na austin powersa, ma genijalan je.
I večeras ćemo izaći već treću večer zajedno, ali ih ni ja ni prija ne doživljavamo kao potencijalne momke... neman pojma zašto, jednostavno neman pojma. Sva su tri prekomična, a najbolja bi kombinacija bila da se uzme izgled nikole, pamet nevija, humorističnost i zajebancija renea. E taj bi lik bija prekomičan.... 3 u 1 !!!!
Iden sad ća, ža mi je, ali ne stignen baš pisati posteve, cilo san vrime na poslu... iden se spremiti pa iden na beach party!!!!!
p.s.
svaka čast onom ko je pročita cili post...
P.S.S
slušajte svi, pun mi je kurac ovih gatalica i takvih sranja i onih odbrojavanja... nemojte da moran nekog stavljat na listu onih koji ne smiju komentirat na mom blogu... ja ću to stvarno napravit!!!! dosta mi je više toga! trpin cili tjedan ta sranja i sad još.... e pa neću bogami...
p.s.s.s
i nemojte me shvatit osobno ako vam kažem da mi ne ostavljate te komentare sa gatalicama i ispunjaljkama želja... pa da se tako lako želje ostvaruju onda ne bi bilo bolest i gladi i nevolja... koji vam je rac?????
5 TočAKa o DAnAŠnjEM DanU
helou.
1.)samo da kažen, haha vidin da pali kad san ljuta jer nema baš komentara... onda vi i dalje mislite da san ljuta, pa ostavljajte komentare. 
2.)od sutra počinjen raditi ( u biti čovik mi je reka jutros kad san ga zvala da ga nazoven sutra ujutro- ali negdi oko 7, paćemo viditi). jebo mu konj mamu. mrzin tog čovika.
3.) večeras u 10 je koncert od gibonnija, i jedva čekan! je da mi je baba srala zbog cijene ulaznice, al ko je je**. i neman pojma do kad će me hitleri pustiti jer počinje tako kasno, a završava u 5.
4.) sinoć san privarila mog dragog hipija sa onim talijanom o kojem san vam već pisala. talijan je trenutno in (iako je neki fensi šmensi lik, al neka aj... ok je osoba), a hippy out. ža mi je, al tako stvari stoje... p.s. talijan se predobro ljubi. cilu smo večer proveli na brodu, a vrime je tako brzo prošlo.... inteligentan je.... ajme....... ajme....
5.)neman ideje šta bi bilo pod 5. jebiga
i tako... iden se sad malo ulizivat babi da me duže pusti... jebiga, al tako stvari stoje.... grrr.....
i AM iN bigG BuSiNesS )Ha,hA(
MA EVO OVAKO:
1. nervira me ovaj iritantan broj komentara na zadnjem postu.... mislim- uopće ne stignem to sve pročitat, daj ljudi oladite s tim komentarima.
2. sinoć san bila vanka sa jednom ženskom, pa su neka dva talijana flertala s nama. jedan je bija presladak, a drugi onako. naravno, mene je ovaj drugi dopa ali nije na kraju ništa bilo.....
3. nervira me šta ne mogu napisat još koji broj osim ova prva tri, trenutno neman inpirejšn
i ovako:
teta mi je našla ka neki poslić, na parkiralištu. sidila bi tamo 3-4 ure dnevno, s tim da je taj parking uz more, pa se mogu i okupat. plaću bi dobivala tjedno, oko nekih 600tinjak kn. sranje. međutova (kako bi mađari rekli), mene taj smrdljivi šef nikako da nazove i kaže da počinjen raditi. i tako san se ja jutros ČAK probudila u osam kako bi nazvala tog debila, pa da vidin počinjen li raditi od danas ili ne..... slušaj, mala, danas još ne. za koji dan. eto, to je bija odgovor. i još je na kraju doda da ga sutra nazoven oko 7 (ujutro, naravno). a ja mu onako fino (kako ja to već običavam) rečem: dobro, barba. nema problema.
i tako se mi pozdravimo, a ja ga pošaljen u neku stvar jer mi tako jebeno na živce ide kad se moran po liti buditi tako rano.... a mislin stvarno.... odvratno....
jedino je pozitivno u ciloj priči šta je moja baba shvatila (haha) da san ja jedna zrela i odgovorna ¨djevojka¨ jer sam se probudila tako rano da bi zvala tog pedera (mislin, nije da ja podcjenjujen homoseksualce,al...). nadan se da će ta moja zrelost i odgovornost utjecati na sutrašnji izlazak, s obzirom na to da GIBONNI ima koncert od 10 navečer do 5-6 ujutro. nije da san ja sad nešto luda za gibbonijem, al da svira i rafo (znate, ona budala iz stori super nove) bi išla. kad neko nastupa u murteru, a da to nisu klape to je velika stvar.
eto toliko.....................
peace
POZZZZZZZZ
POst poSVećEN MaJi I JoLi (i SKipPeRu)
sinoć smo ja i m@j@ izašle vanka zajedno nakon duuuuuugo vrimena (prije godinu dana smo se posvađale radi jedne muške budale, pa nismo uopće pričale godinu dana, da bi se na kraju pomirile). m@j@ je jedna super ženska, išle smo skupa u razred, ali san ja otišla ća, pa se tako i mi malo po malo razdvojile. ona piše super tekstove i pisme, stvarno me njene pisme uvik ostave u razmišljanju, tj. tila san reći da se nakon njenih pisama čovik duboko zamisli. svakako pročitajte!!!
uglavnom, izišle smo vanka, sprdale se, zahebavale, i na kraju sile u skippera. bile smo samo nas dvi i još jedan opićeni konobar (pozzzz joli koji ne čita moj blog) s kojin smo se cilo vrime zajebavale i bilo je baš yebeno. lik ima predobru guzicu, šta smo mu mi na kraju naravno i morale reć, pa je još više maha guzicon. i bija je u super majici- u supermenu, haha, šta mu baš ne pristaje (član je iskoraka, haha). i ima je mudante na vragove, fuuuj, i još se falija time. ja i maja smo mu obećale mudante, tj. tange na supermena. i dobit će ih!!!!!!!
nakon skippera smo išli ća mado (doma), putem kupili topli sendwich, lipo se naili . išli smo priko šubićevca, ja san popizdila jer san na meterizama trenutno i plus toga san bila na petama, POP******* SAN! i onda san došla doma sva ljuta i puna žuljeva, i mater se finoooo narugala da su mi shuze baš najs invensticija. samo mi je još to tribalo. al dobro, neka je....
sad san ko ćaće na radiju, iden u đački servis, dobit ću neki posa, al o tome ću u nekom drugon postu..........
POZZZZZZZZZZZZZZZ i puno vas puffffffaaaaaaaaaaaaaaaaaam sve koji me čitate
lol
a šta se kod vas radi? kako provodite dane? idete se kud kupati? šta ima novoga? ljubav, dica, muž, žena, ljubavbnik, ljubavnica????????? lets talking abaut that
ALoHa, UBojSTvA, mOJ dRagAn oTIša ćA
((H)ALO(HA)- čitaj kako oćeš (halo, alo, aloha, haloha- rekoh- kako oćeš). sorry ljudi šta me nema već duže, jer po cile dane visim sa dragim mojin ljubanom, i tako mi gubimo dane.... a moj blog nestaje.... prorijedili se postevi... a prije ih je bilo milijun dnevno...eh...
današnji ću post posvetiti sprovodima i ubojstvima.
u zadnje vrime često razmišljan o svom sprovodu- kakva će bit muzika, kud će me uopće pokopat (?????), ko će bit na sprovodu (oće doć i oni s kojima san se posvađala), šta će ljudi misliti, osjećati... al uopće mi nije neka tuga na srcu. moj dragi kaže da mi spaljeni ljudi umiremo DO DVADESET PETE. mislin se- u jebote- još najviše 10 godina. al nadan se da neću ostat ovako spaljena i da ću jednog dana biti normalna. dio puka. dio mase. dio debelih masnih ljudi koji se slijeva po velikim šoping centrima, koji trči na besplatan fažol, koji grabi sve besplatno, a zapravo plaća skupo. ponos. da, to ću jednog dana biti ja. Osim ako ne namjeravan crknuti napušena I nadrogirana u nekoj hippy komuni ili jednostavno na prljavom javnom veceu. Pa ljudi Božji, to se događa. Ali ne nekome sa strane, nekome nepoznatome. To se može dogoditi svakome. Da i tebi. Otvaraj oči.
Skrenila ja s teme. Evo da se vratin. Meni je fascinantno kako neko ima toliko hrabrosti za dići ruku na sebe samoga. Mislin da moraš biti jednako pametan i glup i hrabar da to napraviš. Ne znan ( a najvjerojatnije niko nikad ni neće znati osim onih koji se namjeravaju ubit, tj. koji će biti pri samome činu), a volila bi znati jer me tako jako zanima šta čovik minutu prije samoubojstva misli (je li to tuga, razočarenje, neodlučnost, ili nekakvo veselje (sad- koliko čovik u takvim trenucima može biti sritan je upitno), jer postoji oni koji jedva čekaju da odu negdi, u neka mirnija počivališća, pa su veseli. A neka se ljudi bar jednom provesele, haha.
Znala san ja po koji put sisti na svoj dragi prozor od 2 x 2 metra I gledati šta se zbiva 20ak metara ispod. Nije da zagovaran samoubojstva, al dosta mi je puta palo na pamet da bi bilo lipo skočit u pm i bit gotov….. al fala bogu, ta su vrimena iza mene (haha,iman dragog koji me čini sretnim), a i škola je gotova…. Znaju ljudi reć da se ne sekiramo mi klinci I balavci oko škole, al jebiga- odgovaran ja na to- nemoj se ti nervirat zbog posla onda. Škola je ogroman stress. Tu i tamo pokoji happy dio, mislin, prijateljstva, ljubav, sprdancija, picavanje (markiranje), ali opet onaj najveći dio iz škole koji ću nositi sa sobon je štres, sori, stres. TOLIKO O TOME.
moj dragi je sinoć na moju veliku žalost i tugu provea svoju zadnju večer ode u pripizdini, tj. u murteru. nisan inaće tip ženske koja piše vodunjave slatke poručice, al moj dragi ljuban mi stvarno fali. a vidimo se tek za 42 dana! to je skroz sranje, al eto... TOLIKO OD MENE
OČEKUJTE ČEŠĆE POSTEVE OD DANAS. ČAO
On ThE SisidE (valjda se tako to piše)
helou. evo, došla ja na more!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! sad san u ćaćinoj firmi, sidin na kompu, neman baš puno vrimena. sinoć san došla u šibenik sa nekin domaćin buson, kupila san zadnju kartu, tako da ni misto nije bilo baš naj. sidila san skroz u zadnjen redu( tamo di je 5 sidala), između dva momka, studenta u zegeu, pa su oni pričali, pa se uplela i ja. sprdali se tako mi dosta, tj. cili put, likovi su a ma baš zakon, neki zajebanti, cilin puten san umirala od smija. jedan od ta dva lika je ima i laptop, pa je pušta muziku.... a ja san mislila da neću moć izdržat u busu 4 ipo ure.
sad uskoro iden u murter, moran malo do dragoga otić, jedva čekaaaaaaaaaaaaaan!
ništa, očekujte redovite posteve sad kad iman net. POZZZZzzzzz
ostalo mi još 2 minute za potrošit u net kafeu, pa evo..... u koje ste se škole poupisivali? šta radite preko ovih sparnih ljetnih dana? jesan li vam falila? ništa, idem ja doma, čujemo se sljedeči tjedan
pufffaaaaaaaaaaaaaaa
da,ja još uvijek postojim
prije svega, sori ljudi šta se nisan prije javila. doma neman net, a svi moji ljudi po zegeu su valjda na moru... sad sjedim u vip caffeu sa još dosta drugih ljudi, možda mi je malo bed ako će ko čitat... al ok, ajde.
UPISALA SAM PRIVATNU UMJETNIČKU GIMNAZIJUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
da samo znate ljudi koliko sam sretna... jebiga, plaća se 2400 mjesečno, al ja san tatina jedina kćer,pa onda... (nadam se da san jedina)
u zegeu san od jutra do sutra u shoppingu, već mi je i to dosadilo.... aha, dogodilo se i to.
škola je zakoooooon, ima plesne sekcije kod larise lipovac, scenska grupa glumi u maloj sceni i teatru exit.... A MA ZAKOOOOOON!
moj dragi u murteru samuje sam ko pas ili pijanac, sam i bez igdi ikoga (tako mi je barem reka). on je inače krasna osoba, he is hippy, lik je zakon. domba ako čitaš ( a znam da ne čiatš), FALIŠ MI.
LIP JE OVAJ BROJ POSJETITELJA, ljudi svaka vam čast. toliko od mene do sljedećeg tjedna. tiwa i tammy, ako ste u zegeu javite mi seeeee
puffffaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ljudovi
i aM In CRazY LovE
haj ljudi. odmah da na početku kažen, svetlo je vaik na kraju tunela.
jučer san izašla sa jednom mojom murter frendicom na kupanje i tamo san upoznala jednog super lika. bila je to ljubav na prvi pogled. haha
tako smo mi pričali cilo popodne, al samo onako prijateljski, ništa posebno. ma lik je baš zakon. ima 15 godina, eto, dogodilo se i to da mi dragi ima isto godina ka ja, umjetnik je. ići će u primjenjenu umjetničku.... to je škola za koju mi je na prijemnom falija bod, a tako san žarko tila u tu školu. i još uvik želin.... nadan se nekoj vezici za tu školu, ali.... ok- nadam se
uglavom, sinoć smo izašli on, ja i još jedan njegov friend. njegov friend nas je pokušava spojit, šta mu je na kraju i uspilo.... cilo vrime je taj lik malo priča sa mnom, a malo s njim... ugl, ne bi vam tila ispričat baš sve detalje.... bilo je lipo, sad nakon ovog posta idem na kupanjac s njim
žurim se,ajte boooook( prolazi me moje ludilo i sranja, ali sad još više želin u primjenjenu, ..........................................................)
koMEntARi i HorOSkOpi
hallo! i opet mi je tako dosadno da san morala otići na blog, da napišen novi post. fala na ovim komentarima, baš mi e drago šta vam se pisma sviđa (naravno ako su komentari istiniti.) nešto mi se u zadnje vrime the car ne javlja, a ni izgubljeni u prostoru? ma ok, znan ja da znan dosadit sa svojim filozofijama i teškim životnim pričama-haha.
fala na ovom komentaru od nekog nepotpisanog čitatelja- stvarno lip komentar. od srca fala tom nekome
ja san sad opet manje u racku, opet mi je nekako sve ok... ne znan šta mi je.... zašto san jedan tren tako hepi, a u drugom kadru bi se već tila ubiti.... nadan se da nisan jedina kojoj se to događa.
današnji ću post posvetiti horoskopima. vidila san da je jedna ženska pisala nešto o tome, a evo, i ja bi. naime, ja uopće ne virujen u horoskope, gatalice i takva sranja. meni je komično to šta je neko sav žalostan kad vidi da mu horoskop nije baš najbolji... a one gatalice... to je priča za sebe. pa zar ljudi nisu nikad imali šta pametnije za radit nego gledati u šalicu kave i govoriti kakva je nekome sudbina? onaj ko viruje u takve gatalice i sva druga slična sranja, po meni nema šta pametnijega za raditi u životu nego čekati da se ostvari to iz horoskopa...
susjeda mi je nedavno pričala kako pozna jednu žensku koja je sa 15 godina naručila vlastiti horoskop, u kojem joj je pisalo da nikada u životu neće biti sama, da će se mlada udati i imati puno dice. tako je ona živila s tom pomisli dvadesetak godina i čekala nekoga muža. redovito je umišljala trudnoće, a nikad nikoga nije imala. kad je već bila totalno poludila , završila je u vrapću u ludnici.
govori li vam to dovoljno?
MAj DEprEsiJA
sidin sama sa laptopon u tetinoj sobi. subota je, a ja san doma. suze mi cure niz lice, a crna se olovka razliva... neman pojma zašto plačem. ne znan u koju jebenu školu želin ići. ništa ne znan. i tužne mi se misli povlače... ne mogu ih se riješit... koji mi je racku? neman pojma, believe me..... tako san previše zbunjena... ne znan šta oću radit u životu.... maj hepi femili me cilo vrime zajebava... danas san se sa svima posvađala... neću boga mi čistit nečije apartmane ko stoka da bi na kraju lita dobila iljadu kuna. neću boga mi. pa makar cilo lito bila u zagrebu doma. i sad san išla stavit smajlić, al nema nikakvog sa suzama.... onda ovako: osjećan se obrnuto od ovoga smajlića:
kužiš?
P.S.
nije da pišen moj depresivne misli jer znan da takve postove komentirate, nego se moran negdi ispraznit. najrađe bi vikala i probudila sve jebene turiste koji me ubijaju....
POezIJa (2. put NA BloGu)
napisala san jednu pismu, nedavno san je stavila na blog. jedino mi nije jasno zašto niko nije ništa reka za ovu pismu? sviđa vam se, ne sviđa? baš me zanima šta ljudi misle o pismi, a niko ništa ne govori.... evo je ponovo....
Nema života ode.
Ljubav je umrla,
A smisao ovoga svega je nestao,
Sakrio se
U pustoši duša
Ili je ispario.
Nema života ode.
Nema više ničega.
Koji je razlog?
Mora da smo se
Svi zatvorili u sebe
Il nas zapravo
Uopće i nema.
Nema života ode,
Ljubav je umrla.
Crne se misli
Povlače po glavi.
Opsesija čovjeka je
Preživjeti,
U ovo tmurno doba.
Nema nekog smisla.
Ljubav je umrla.
I kad se pojave sjećanja
Na bolje dane,
Padne mi na pamet,
To je sano iluzija.
Osmjesi su lažni.
Nisam pesimist,
Ja sam samo realist.
Mržnja je zavladala.
Pogledaj oko sebe.
Ljubav je umrla.
Mira više nema.
Nema više osjećaja,
Razgovori su prošlost.
Ulice su pune
Užurbanog svijeta.
Ljudi su hladni.
Mržnja se osjeti.
Anarhije nema.
Pobune su nepoznate.
Prepušteni smo
sami sebi,
ali nije nas briga.
Živimo povućeno,
Ali bahato.
Nije nas briga.
Ljubav je umrla.
Nemir je u duši.
Mira više nema.
Zbunjenost.
I sada budi ravnodušan.
Moje mišljenje te se
Ne tiče.
Živi u iluziji.
Probudit ćeš se
Razočaran.
Razočaran.
Razočaran.
Zapamti,
Osmjesi su lažni.
Nema života ovdje.
Ljubav je umrla.
Nemir u duši.
Mira više nema.
Zbunjenost.
ha? what velite?
kissach
p.s.
primjećujen da pali kod ljudi kad je neko loše volje. blog od jučer je pun mojih sranja i pesimizma, pa eto, i sami vidite koliko je komentara... bilo bi lipo da je vaik ovako.
ABaUt SVe i svaŠTa
aloha. pokušavala san napraviti neki novi dizajn za moj blog (koji btw sad već ipak ima neke redovite čitatelje), ali minije uspilo. zato MOLIM nekoga ko zna napraviti neki lipi, divlji dizajn nek se javi.
fala svima koji su me pokušali odbedirati, neman pojma niti zašto san ikoga molila da mi pomogne u tome kad tu mogu pomoći jedino sama sebi.
u murteru je prepreprepreprepreprepreprevruće, sparina je, sunce peče, užas. a ne smin na kupanjac! grrrr...... najrađe bi da me neko polije vodom, al ništa od toga... jutros san se posvađala sa teton jer ona oće da ja skačem oko nje i njezinih apartmana, da čistin, peren (a to jednostavno ne želim i neću), i onda kad ja ne plešen kako ona svira, ona popizdi. a baš me briga. moj brat je u kornatima (blagoooo njemuuuuuu), uživa, boli ga flipsić... i ja ću ići kad mi dođe moja draga frendica ivana iz zg.-a! jedva čekan da mi dođe! pusssaaaaaaaaaaaaa ivani! 
ništa mi se neda, a u biti ništa ni ne moram, jedva čekan da mi ode tetka u crvenome, dosadna je, naporna. i ne voli se kupati. ma bit će, nadan se, samo koji dan kod mene... i onda ide dalje... ima ona previše nećakinja...
whEn I Am IN BeD moDe
sva san se u kurcu vratila sa kupanja maloprije. neman pojma zašto. dopizdija mi i murter i rodica i teta... ma sve.... ipak mi je drago šta u nedilju iden ća u zg. nisan mislila da ću ovo ikad reći, ali zaželila se ja moje mamice. i njene spize. u murteru nema žive duše, tek pokoji zgubidan koji ne zna šta je život, pa je još uvik ode. sva san sfuckana skrooooz.
neman niti pojma o ćem da pišen. ne znan niti jel iko čita moja sranja i ludorije. neman pojma koji mi je kurac. PMS nije. i onda kad gledan ovaj dizajn mog mnogoposjećivanog bloga.... jel ima iko ko zna kako se radi lipi dizajn? ovo crveno-bilo mi je dopizdilo. 
di mi je car? a izgubljeni u prostoru? a tiwa? a paula? a m@j@? a duxa? jelenko? jebote pa di ste svi? daj nek me neko odbedira..... možda me ipak samo malo sunce puklo????
mislin da ću se sad uvaljat u krevet i zaspat...
kissach by bad mode
CijEnjeNOm gHOstu I vEčeRAŠnjI IzlaZAk
aloha. evo vratila se ja iz šibenika (jer san sada u murteru), bila na međunarodnom dječem festivalu, sa teton i rodicon. bija je neki folkor i šta ja znan... al ja san otišla nakon pet minuta sa jednim prijateljom (mogla bi ga tako nazvat), lik je ZAKON. živi zajebant. ko me zna, zna i o kom se radi- o Bilome se radi. i bili mi vanka tako, da ćemo otić na piće- al svak ima po 10 kn. pa smo se zajebavali i 15 min. buljili u cjenik. sva normalna pića su jebenih 12 kn. on je naručija na kraju limunadu (a živa je pijančina, haha), a ja ness od čokolade. u 11 sati navečer. ma mislin se, jebiga, šta da naručin. obožavan ness, al sad boga mi ne znan kad ću ga sljedeći put piti. i sada me boli drob. 
živili!
dogovorila san se sada konačno za dan kad iden u zg., iden u nedilju sa nekin tetinim prijateljom. glupo mi je bit u autu s nekin 4 sata, da ga ne poznan, al je.... ga....
eto, iman još tri dana za blogovanje, pa ću novi post napisat tek kad ponovo dođen na more ( u četvrtak, petak, tako negdi)..
tolko od mene za večeras, happy birthday majooooo
ciao
29.06.2006. u 23:53 | 3 Komentara | Print | # | ^
ljUbaVnI ŽivOT jeDnE klOŠaRiCE
Aloha! Ja ne znan postoji li osoba koja češće od mene piše postove na blogu, a šta ja mogu kad toliko voooooolin svoj blog. Sorry ljudi koji me čitate šta vas još nisan linkala, napravit ću to čim mi se bude dalo.... da odgovorin na posljednje komentare koje san dobila na postu ispod ovoga:
Za IZGUBLJENOG u prostoru: fala na komentaru, nadan se da ćemo se nastavit čitati, očekujem friški tost na tvom blogu. Mislin na post, ali dobro e.....
Za CARA i IZGUBLJENOG: jeste vas dvojica neki frendovi, il? Tako mi ispada, sad ne znan.... samo pitan...
Za TIWU (ako me još vaik čitaš): mislin da ću doć tek u ponediljak u zg., a da ti iskreno kažen, baš mi se i ne ide u kontinentalu..... ostavila san ti comment, napokon!
To je o komentarima.
Sad idemo dalje.
Vidla san skroooooz negdi doli komentar na post- dajmi reci nešt o svom ljubavnom životu. Evo ovako:
Ja san slobodnaaa iako sad trenutno iman neku mogučnost.... ne znan baš koliko san ja za veze, meni se to ne da, ža mi e trošit vrime samo s jednom osobom.... a s druge strane bi bila u vezi, tila bi imat momka, al onaj koji mi se sviđa je tisućama kilometara daleko od Balkana ( he is in U.S.A).... Neman pojma šta da još napišen. Ima ko kakvu ponudu? Hahahahahaahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha
Inače, kod likova cijenim koliko su zabavni, komični, kakvi su im stavovi o svakodnevici, nikako ne bi volila da mi je momak štreber (iako se takvi zapravo i ne druže sa mnon). Jako su poželjne lipe oči i kosa.... i zaboravih jednu važnu stvar, mora biti alergičan na folk i pop ( jedini dopušteni pop je psihomodopop)....
Nadan se da je to dovoljno.... ima iko išta za dodati? Ah taj žalostan broj komentara.... sere mi se kad vidin koliko ih malo ima....... al utjeha mi je da me čitaju normalni ljudi....
Barem to...............
Btw zna li iko kako da se riješin navike da stavljan milijune točkica? Meni je to tako odvratna navika....... – eto ti, vidiš? Imal li kakva komuna za točkaše? Mogučnost apstinencije? 0 bodova.....
29.06.2006. u 17:09 | 7 Komentara | Print | # | ^
Ti smRDljIvi PoZEri
znaš li šta me uvik izbaci iz takta? POZERI.
posvađala san se sa ednom mojon frendicon, ali još za uskrs. ta mi je ženska bila stvarno the best, ali eto tako, dogodilo se... ona ne trpi baš kad je neko dominantniji od nje i kad joj u facu rečeš šta misliš (a u tom slučaju ono šta san joj rekla joj nije baš bilo na čast). i ništa, oden ja tako na njen blog, jedna mi je osoba rekla da je taj blog baš zakon, a ja nisan znala o čijem se blogu radi. i ženska tamo napiše kao ¨šta ne volin¨: skipper.
skipper je jedan kafić u koji izlaze ovi koji slušaju sve i svašta, ugl. to je prošle godine bilo okupljalište no 1. i ja san tamo izlazila, jer si moga tamo plesat, muzika je koliko toliko bila ok- još se nisu slušali narodnjaci.
ugl, da prijeđemo na stvar, ženska kaže da ne voli skippera. a mislin se- za novu godinu si jedva dočekala da te pitan oćemo li u skippera, i bila je baš tako hepi jer je tamo... inače, ženska ko sluša rock, metal- ali evo pročitaj drugu rečenicu u postu, pa ćeš skužit o ćem se radi.
i onda se mislin dal da joj ostavin komentar kako može bit takva iskompleksirana glupača.... instiktivno izletin iz njenog bloga.... ne pada mi napamet da više nikad tamo oden... BLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJL
BLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJL
BLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJ
BLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJLJL
AH, Ta fuCKiNg ŠkoLA (DuBOki UzdAh) i PmS
OIIIIIIIIIII!
Kako nisan znala do nedavno u koju bi školu tila ići, bila san sva sjebana... za gimnaziju neman bodove, ekonomske škole me ne privlače, turističke također, iz principa, cila porodica sa ćaćine strane mi govori kako bi to bilo najpametnije (jer bi ja onda bila besplatna radna snaga u njihovoj turističkoj agenciji), ne želin ni u trogodišnju ić- jer onda ništa od faksa i akademije... u primjenjenu umjetničku nisan upala, falija mi jedan jedini posrani bod na prijemnom- šta mi onda preostaje. Neke tehničke, bio-kemijske škole, škole za primalje... 0 bodova. Ništa od toga. I tako san ja odlučila da želin biti grafički dizajner (nadan se da ću na prijemnom imati dovoljno bodova, jer ako ne buden imala onda mogu puvati mačku pod rep)! Mislin da mi je to najlogičniji izbor nakon neuspjelog pokušaja za prim.umj.
Jedno me vrime bila uvatila groznica oko privatne umjetničke gimnazije, meni bi moj ćaća to i platija, ali san malo razmišljala i zaključila da ne želin u tu školu jer su tamo dica poznatih ljudi, bogati snobovi, ta ekipa (lacoste i pacciotti), šta nije moj đir. Ipak, mislin da ako ne upadnen u grafičku da ću morat u privatnu.
Ma neman pojma.... glava mi je ko čentrun (lubenica, dinja, kako god oćete) od same pomisli na upise... osam godina čekan tren da se oden upisat u nešto po mom izboru- a sad... neman pojma stvarno...
Uglavnom, u petak iden u zg., ponediljak, utorak, ili kad već su upisi, pa moran ić. Moj dragi pouzdani tatica mi je reka da me on neće moć vozit u zg. nego da ću lipo ić buson i da će me mater čekati u zg.-u ( a najbolje bi bilo da me niko ne čeka- mislin se ja), jer on mora bit u šibeniku, dolaze mu neki važni ljudi na sastanke, šta ja znan ( to znači da vjerojatno ponovo ima novu curu)...
A sad da prokomentiran ove nove sličice na blogu. Naime, postoji jedan problem kod nas ¨žena¨. Svaki misec dolazi tetka u crvenome (ta mi je fora super, iz serije Sex and the city), a ja je sad čekan. To je takozvani PMS, posrani sindrom koji stalno dolazi, dolazi, dolazi, dolazi, dolazi, dolazi, dolazi, dolazi.......................................................
Kod mene izaziva divljenje svemu kičastome, kao ovim svjetlucavim sranjima i svakakvim ukrasima. Cila se raznježin kad vidin malu dicu i one pase koji su ko na baterije... veselin se svemu odvratnome, raztužin se ako me niko ne zove i ne javlja mi se...TO NISAM JAAAAAAAAAA (da ne bi bilo zabune)!!!!!!!!!!!!!!!!!!
E, btw, zanima me jel iko zna kako napraviti novi dizajn za blog, al baš da ga ja napravin, a ne da uzmen predložak? Daj pls ljudi odgovrite na ovo, stvarno me zanima...
I sorry tiwa šta ne iden na tvoj blog, tetin laptop je neka stara kanta, pa se sporo otvaraju komentari.... sorry... vidmo se za vikend?
Toliko od mene ovom prilikom, vidin da je ovaj blog malo veći- al volin se ja izražavat na dugo i na široko... nadan se da nisan prenaporna i volila bi kad bi mi sredili ovaj žalostan broj komentara...
AjtE bOoooOK {Ako BudE ŠtA ZaNImljIvoGa Do krAja DanA, JoŠ ću Se JavIT}
aloha balkanci
da vas podsjetim na neke stvari
vratila se ja sa kupanja, more toplo ko pišaka. jedino kad zaroniš bude ok, al ne zna svaki renot. ponovo san se sablaznila kad san vidila crvene čehe sa bijelim majicama i plastičnim cipelicama. fuuuuj.
pa ne moraš izgledat ko naomi cambell, al jebote. i onda oni slamnati šeširići... želudac mi se diže...
blog kutak:
fala svima koji čitaju moja sranja, i lipo mi je viditi da navraćaju neki novi ljudi...
kaos and nered (no comment)
Poslala mi prijateljica poruku kako san stvarno žalosna, ovo-ono, vamo-tamo, jer nju nikako nisan spomenila na blogu. I još mi je napisala da su joj slova premala da bi čitala, šta je izgovor da ne triba čitat. Ta mi je ženska prije dvi godine bila the best, ali san ja otišla u zg. i tako nas dvi više nismo the best. Ne znan da joj spomenen ime il ne, da se ne bi umislila, ali sad san se upravo sitila da ne može biti umišljenija nego šta je- ok,zove se mia. Ženska se pri godinu dana priselila u selendaru- na srimu, a to je jedno malo misto sa 50ak stanovnika, blizu šibenika (eto da i to kažen- šibenik je prema srimi velegrad, iako je teško zamisliti ši. u takvoj poziciji).
Uskoro bi tribala ić na kupanje, kad sunce malo padne. To je uvik nevjerojatan doživljaj- jer iden sa malom rodicon (šmrc,šmrc). Sinoć kad san bila vani san vidila neke super zgodne likove- AJMEEEEEEE. Njih su dvojica i kuži se da nisu odavde... izgledaju europski (u zadnje vrime me pali civilizacija, haha)...
Stavila san neke sličice šta san uspila skinit sa neta,ma sve su mi baš zakooooon. I glasujte, tj. javljajte se na ovoj mojoj anketi, baš me zanima kakvi su oni koji me čitaju (mislin koji čitaju blog).
Stavila san i brojač čitatelja, pa lipo me bome iznenadija broj čitatelja samo od danas! I još kad bi bar četvrtina njih komentirala.... ma bilo bi baš zakoooon..... ljudi daj ostavljajte e-mail adrese ili mi se javite na i_am_me@net.hr. Okey???of course it is.
Šta kažete na sličice? Benetonn reklame? Ah ta dva konja...
27.06.2006. u 15:34 | 5 Komentara | Print | # | ^
Helou
evo vratila se ja od vanka, u ovom murteru nema ništa zanimljivo. još nema toliko puno gostiju, pa je i manje zabave... vidla san ovu manekenku xy sa nekin cigon- zadovoljna ženska- ima novu kapu, naušnice, ogrlicu- HIGH LIFE.
danas san se odlučila za svoj životni poziv- bit ću časna. ok, zajebavan se. neman pojma ni di ću ni šta ću. falija mi bod za primjenjenu umjetničku.
nadan se da ću upast u grafičku, al stvarno neman pojma...
ETO- sad da se oglasim na komentare.
ko je bosandjeros? pritišćen ja na ¨bosanac¨, al ništa od toga... nisan tovar (mislin da je to povezano uz torcidu) ne pratin nogomet.jel to debeli iz moje bivše škole? pričam kako mi pukne. kaj ne kužiš? ok- fuj je taj kaaj.
za divljeg anđela i ledenu kraljicu: ne mislin baš da će ova xy manekenka na ovaj svoj način (tzv. sponzoriranje) propast. pa ljudi božji šta van nije jasno da stare didice traže mlado meso, pa da se zadnji put pofakaju (da se probaju). ta će ženska ka i još sto drugih glupača leć sa didon u krevet, i ETO TI KARIJERE! bit će i na prestižnim revijama, dobit će čisti kokain- pa zakoooon. i to se isplati jednom takvom starom didi. takav je premoćan da bi završija u zatvoru. pa dobrodošli u 21. stoljeće! nadan se da sad malo bolje kužite neke stvari....
eto toliko od mene ovom prilikom.
čao
Razočarala san se sinoć skroooooz
moj novi izljev dosade.
prvo da odgovorim na blogove:
za rebel girl:
ja san dalmatinka,al živin u zg.-u (i nije mi nimalo ža radi toga)
za ostale:
pozzzzz svima, fala šta čitate ono za šta san mislila da će biti unpopular.
sinoć san bila vani, al kako se još stara ekipa nije okupila, morala san povesti moju malu rodicu koja se ne gasi, ima pet godina. koliko ta mala stvorenja mogu pričat- to nije normalno. nakon toga san srela jednu staru friendicu, ona je nedavno postala manekenka. cura je prije bila stvarno super, al sad- jesus. skužila je da se cigani (ili koji su već) koji imaju štandove pale na nju. onda ona prošeće do štandova, zahihoće se. nakon toga ona dobaci- dat ću ti svoj broj telefona, aj daj mi ovu lipu kapu. naravno, likovi šize. doslovno im se diglo nešto između nogu. daju joj kapu, a ona njima broj.....
ta ženska bi uskoro tribala ići u london, tamo nositi revije.... mislin se- o bože- stvarno si drolja......
razočarala san se? pa zar će cura od 13 godina uskoro leći s nekim starim playboyem kako bi bila još poznatija manekenka??? koliko je taj svit manekena iskvaren.... hvata me tuga kad o tome razmišljan...
sex and kokain?
oila
vratila se ja sa mora. odlučila san da ću ostat koji dan u murteru, u šibeniku ionako neman šta pametnijega za radit, ugl. u subotu moran biti u šibeniku ( ma to je pravi diznilend, ne znan kako te izlaske propuštan. u jednom kafiću ori metal, a u drugom narodnjaci.) fenseri ulaze u rock barove, al kad čuju folk- drže ritam nogon- prstići se gibaju u ritmu.
ako će biti ko priko lita u murteru il šibeniku, nek se javi....
ajte book- do novog izljeva dosade, kad ću vam se poštovana publiko opet javit
